Београдски фото клуб
Поводом његовог оснивања и почетка рада
(Политика, 6. VII 1929)

дрАлександар КОСТИЋ

Пре кратког времена, иницијативом професора университета, г. др. Александра Костића, основан је у Београду клуб аматера фотографа под називом Београдски Фото Клуб, са циљем да фотографију код нас уздигне на онај степен уметности, на коме се она већ давно налази у културним земљама западне Европе.

Развитак фотографије, у последњим, послератним годинама нарочито, учинио је читаву револуцију у привреди, уметности и науци. Нема данас ни једне гране науке, која се у практичној примени својих научних теорија не користи фотографијом. Привреда, пак, за многобројне своје успехе на свима пољима људске делатности има, у многоме, да захвали благотворном утицају фотографије на најшире слојеве народних маса.

У уметности фотографија је већ заузела своје нарочито место. Давно су већ прошла времена, када се фотографија сматрала чисто шаблонски и више аутоматски занат професионалаца. Генијалним проналасцима на пољу фото-хемије створена је могућност израђеним талентима, да своје уметничке и психичке осећаје спроведу кроз фотографију до потпуног изражаја.

Данас интерпретација живописних пејсажа путем фотографије добија свој нов, потпуно уметнички смисао, ако је, разуме се, израђена по нагону сопственог талента за психичко осећање и ако су ти осећаји пренети на хартију са пуним познавањем свих техничких изума новијега доба.

Студије живе и мртве природе, расне композиције пејсажа у најширем обиму, данас већ нису прост, аутоматски пријенос једнога посебнога животнога момента на фотографску плочу, већ је то озбиљна и дубока студија једнога правога уметника са префињеним осећајима за уметничка стварања.

Гигантски напори генијалних умова да фотографију што више приближе сликарству већ су у потпуности остварени. Ми видимо данас снимке, за које би се тешко могло рећи да нису плод уметничке маште једног даровитог сликара. Јер, техника фотографије учинила је све, да фотограф уметник није више роб своје фотографске плоче. Она му је дала могућности, она му је створила широко и потпуно слободно поље рада на коме може у изобиљу да излије све своје индивидуалне осећаје уметничкога талента.

У културним земљама Западне Европе, последњих деценија нарочито, ствара се читав један покрет са одређеном и јасном тежњом да се што више ослободи шаблонскога става и да у фотографију унесе што више слободнога уметничког ефекта. Последња деценија особито је значајна у овом погледу. Неуморни пионири на пољу стварања уметничке фотографије, Хајнрих Кин, Еуген Гутман, Пијо и многи други фанатично утичу на своје савременике да своје таленте употребе на решење оних проблема, које им дух времена у модерној уметничкој фотографији неминовно намеће.

Утицај ових великих мајстора осетио се убрзо на свима тачкама земљине кугле. Фотографија излази из свога ускога оквира шаблонских слика и пушта се у широко, недогледно поље чисте уметности.

На жалост, и ако су све културне земље у овом погледу далеко одмакле код нас се још није никако, или врло мало, осетио сав значај уметничке фотографије.

Наши фотографи, како професионални тако и аматери, са малим изузетком још увек раде по старомодним шаблонима обичне, примитивне фотографије. Ретко ћете видети какво уметничко дело, какав рад, који очигледно излази из оквира свакодневне, документарне фотографије.

Ако се упустите у анализу узрока овој неразумљивој појави професионалци ће вам рећи, да наша потрошачка публика још није сазрела за оцену уметничких дела и да се на пијаци увек боље пласира шаблонски рад. Ако, пак, зађете дубље у узроке овој појави код аматера, код оних, дакле, који су у првом реду позвани, да без обзира на укус публике, делују по своме сопственом унутрашњем инстинкту, видећете, најзад, да за ту своју заосталост ипак нису ни они криви. Развијајући свој талент у средини, која је тако сиромашна у фотографској литератури, а немајући средстава ни могућности да виде радове великих мајстора и да из њих црпу извор снаге за реализовање својих унутрашњих уметничких осећаја, они, немајући свега тога, нису ни могли отићи даље од онога најосновнијега шаблонскога фотографисања.

И зато, оснивање Београдског Фото Клуба мора да поздрави сваки културан човек.

Познавајући агилност оснивача, а нарочито иницијатора овога покрета, професора г. др. Костића ми са пуно оптимизма гледамо у будућност овога тако потребнога удружења.

Појава овога клуба, нема сумње, бележи читав један датум у историји развитка уметничке фотографије код нас.