Пар основа о фотографији и фотографисању

Да почнемо са самом речи ФОТОГРАФИЈА, изведена је од грчких речи ФОТОС и ГРАФЕИН што би могли да преведемо као – цртање светлошћу. Укратко, све је кренуло од камере опскуре коју можете направити од ваше собе, довољно је прекрити прозоре и оставити малу рупу кроз коју пролази светлост, на супротном зиду ће се појавити слика онога што видите када гледате кроз прозор.

Потреба односно жеља да се та слика сачува је довела до настанка фото осетљивих медија. Ви можете искористити слику која се појављује на вашем зиду да насликате то сто се појављује као слика али то неће бити фотографија већ насликана слика.

Под фотографијом подразумевамо слику насталу под деловањем светлости на одређени медијум односно сензор.

Прва фотографија се појавила 1826, тј нешто што се сматра првом успешном фотографијом а фотограф односно проналазач је био Жозеф Нисефор Нијепс.

Прва фотографија у боји се појавила 1877, процес је у Француској патентирао фотогтраф Луј Артур Дуко ду Хаурон, било је и ранијих скромних покушаја да се добије фотографија у бољи, који нису у потпуности било успешни. Најранија фотографија делимицно забележена у боји је настала 1861 од стране фотографа Томас Сатон под називом Тартан Риббон

Да сада пређемо мало на техничке ствари. Горе поменута камера опскура нема објектив, стакло, оптику, него само рупа кроз коју пролази свтлост. Због тога између осталог, све што будете видели на слици која се појављује на вашем зиду ће бити у фокусу, другим речима немамо дубинску оштрину. Такође немамо бленду и затварач мада то можемо решити лако, бленду променом величине рупе а затварач једноставним затварањем и отварањем рупе.
Када поменуте елементе – објектив, бленду и затварач додамо на камеру опскуру добијамо нешто што би се могло назвати фотоапаратом. Недостаје само нешто на чему ћемо ’’ухватити’’ ту слику.

Ајде сада да укратко видимо чему служе и како утичу поменути елементи на форографију и да поменемо још пар нових појмова.

  • null

    Објектив

    Основну поделу можемо урадити према конструкцији и то је – фиксни и зоом објективи. Даље објективе можемо делити по жижној даљини (то је онај број означен у мм) што мањи број за тај објектив ћемо рећи да је широк док се на другом крају скале налазе теле објективи.
    На самом објективу постоји јос једнан број који се који се налази најцесце поред малог слова ф и представља отвор бленде. Што мањи број за тај објектив кажемо да је светлосно јачи.

    Ево кратког примера:

    Зоом објектив са ознаком 75-300мм ф/4-5.6

    • 75-300мм – нам говори да је ово објектив који има распон жижне даљине од
    • 75-300 ф/4-5.6 – нам говори да је највећи отвор бленде на 75мм ф:4 а на
    • 300мм ф:5,6 и ово спада у не тако светлосно јаке објективе.
    • Објектив са фиксном жижном даљином или такозвани ПРИМЕ – 50мм ф/1.2
    • Овај објектив има фиксну жижну даљину од 50мм а отвор бленде од ф:1,2 и то спада у светлосно јаке објективе.
  • null

    Бленда

    Бледа, дијафрагма или ирис као сто смо рекли означава бројем поред слова ф. Померањем, тј отварањаем и затварањем бленде повећавамо и смањујемо отвор у објективу кроз који пролази светлост.

    Како бленда утиче на фотографију, што већи отвор бленде (мањи број – да, добро сте прочитали мањи број) смањује дубинску оштрину, то значи да ће нам на фотографији бити само оштро оно што је у фокусу и мали део испред и иза тог дела који је у фокусу, и обрнуто мањи отвор (већи број) даје нам већу дубинску оштрину

    Такође бленда утиче на бокех и сњеет спот објектива

  • null

    Затварач

    Затварач jе део који као што му име каже отвара и затвара, односно пушта светлост да у одређеном временском преиоду осветљава филм, сензор или неки други фотографски медијум.
    Брзина затварача је стандардизована и изражава се у деловима секунде 1с 1/2с 1/60с… 1/100, 1/125

    Сада уводимо нов појам а то је ОСЕТЉИВОСТ – у данашње време се изражава са ИСО. ИСО број означава осетљивост сензора/филма, повећавањем вредности ИСО-а повећавамо осетљивост сензора/филма на светлост. ИСО мењамо уколико нам је потребно “више” светла да би смо добили “бржу” експозицију.

  • null

    Експозиција

    Бленда + Затварач + Осетљивост = Експозиција

    Експозиција је укупна количина светлости којој је допустено да падне на сензор-филм и изражава тј. мери се у лукссекундама. У фотографском жаргону експозицијом се најчешће изражава трајање отвора бленде Нпр. када вас неко пита која ти је била експозиција нећете му одговорити толико и толико лукссекунди него – 1/125с, ф5.6 @исо400

    Ово су три параметра која су нам потребна да добијемо правилно осветљену (експонирану) фотографију, такође променом ових параметара добијамо различите “ефекте“ на фотографији.

Ово је само мали увид у основе фотографије и фотографисања, наравно фотографија се може добити и без знања свега тога, ставите фотоапарат на АУТО мод и то је то, али често фотоапарат не зна какву фотографију ви желите да добијете.

Имали би смо још пуно да пишемо, не само о техничком делу него и оном другом, теоријском делу фотографије.

Уколико вас занима све то позивамо вас да посетите неки од састанака фото клуба Београд.