Одатле су поникли многи професионалци фотографије и филма, чија је слава далеко прешла границе наше земље

Пре седамдесет година, тачније 2. децембра 1939. године, одржана је оснивачка скупштина Клуба фото аматера Београд. Био је то наш једини фото-клуб пре Другог светског рата. Први кораци у следећој години су на најбољи могући начин скренули пажњу на рад ондашњих фотографа, чланова клуба. Пристигле су и две плакете од тадашњег Хрватског фото аматерског савеза, клуб је учествовао на међународној изложби (Мађарска, Швајцарска, Италија, Југославија) у Дебрецину. Добијене су просторије у Београду у улици Кнеза Милоша 3.

Према подацима из архивског материјала Стевана Ристића (Фото савез Србије) и Горана Малића (Фото клуб Београд), 1947. година је била значајна за нови почетак после рата. Уз подршку организације „Техника и спорт“, клуб се обнавља и постаје Друштво, онда мења име у Друштво фото и кино аматера Београд, а 1950. године у Фото клуб.

Изложбе и награде

Из године у годину растао је број редовних чланова па је средином педесетих премашио 3.000. Занимање за уметничку фотографију је све више расло па отуда и подужи списак изложби у земљи и иностранству на којима је клуб учествовао. Средстава је увек недостајало, али не и ентузијазма, упорности, жеље за афирмацијом кроз фотографско изражавање. Посебна пажња је поклањана школовању чланова. Према евиденцији Милоша Јовановића, који је више деценија водио течајеве о фотографији, било је око 6.000 полазника. Многи од њих су касније постали професионални фоторепортери, уредници фотографије у познатим београдским часописима, чланови УЛУПУДС-а, носиоци звања у међународним организацијама фотографске уметности (FIAP, Е FIAP , А FIAP ).

Најзначајнији излагачки подухват клуба је настао 1955. године – био је то Салон фотографије 20. октобар. Изложба је редовно одржавана све до 1990. године и била је једно од највећих фотографских збивања на просторима некадашње Југославије, па и шире. Поред бројних учесника из нашег окружења, гостовали су познати фотографи из целог света. Општина града Београда је 1957. године прихватила да буде покровитељ Салона. Установљена је Плакета Београда, која је постала традиционални и тада најцењенији трофеј, којим су се дичили многи мајстори фотографије.

Последњи, 37. Салон фотографије одржан је 1998. године.

„Београдски објектив“ је почео да излази 1956. године као једини лист који се бавио темама фотографије, али је због недостатка средстава престао да излази две године касније.

Златно доба и криза

„Златно доба“ Фото клуба Београд могло би се сместити у период од 1955. до 1970: немогуће је набројати државне, републичке и међународне фотографске манифестације на којима су учествовали његови чланови, и поменути сва освојена признања и одличја. Милош Павловић, Бранибор Дебељковић, Војислав Маринковић, Томислав Петернек, Иво Етеровић, Милош Јовановић, Бранко Турин, Живко Јаневски, Драгољуб Тошић, Станоје Бојовић, Данило Цветановић, Ђорђе Букилица, Горан Малић, Огњен Блажевић, Раде Милисављевић, Радоје Ђукић, Жика Ђорђевић Савкин, Мирослав Никољачић, Влада Милинковић, Тихомир Пинтер…

Неки од ових аутора су имали и велики број самосталних изложби, код нас и у свету, у најпознатијим галеријама.

Осамдесетих година прошлог века наилазе вероватно најтежи дани за српску фотографију, па и за Клуб. Салон фотографије нестаје, одузимају му се и просторије у Булевару револуције, престаје да излази „Фото кино ревија“. Најтежи тренутак је био исељење из просторија у улици Кнеза Милоша 3. Агонија се наставља, јер клуб није угашен, али као да га нема.

У 2005. години доајен београдске, српске па и светске фотографије Томислав Петернек одазвао се позиву Владе Милинковића, који се прихватио места председника и почео да окупља старе чланове, не би ли оживео клуб. У време поплава 2006. организовали су, тим поводом, веома запажену изложбу, урађену, како би се рекло, као некада.

У Манаковој кући је убрзо одржана још једна изложба млађих аутора. Пронађене су и скромне просторије да клуб може да окупи своје раније, али и нове, младе чланове. Месна заједница „Цветни трг” уступила је простор, једном недељно ради окупљања и рада клуба.

Број чланова се повећао, активност оживела. Прошле године је организована клупска изложба у београдској Галерији 73. Организације стручних предавања прихватио се доајен клуба и мајстор фотографије Данило Цветановић, а свесрдно му помажу нови управни одбор и садашњи председник клуба проф. др Зоран Милутиновић.

Клуб је наставио борбу за квалитетну уметничку фотографију, сад већ уз примену нове дигиталне технологије, а да се креће ка некадашњој слави показује и податак да је у укупном излагачком пласману трећи на ранг-листи Фото савеза Србије. У рангу појединаца, са највише бодова, на првом месту је чланица Фото клуба Београд Марија Миловановић-Максимовић.

преузето са: Политика, 05. 09. 2009.