Fotografija se pravi

Mnogi od nas nose telefon u džepu i svaki dan naprave po nekoliko snimaka. Nešto lepo u izlogu, zalazak sunca kroz prozor autobusa, jelo u restoranu pre nego što ga neko pojede. Pritisnemo dugme i slika je tu. To je snimak i nema ništa loše u tome. Problem nastaje kada pomislimo da je to isto što i fotografija.

Snimak je reakcija. Vidimo nešto i reagujemo. Kamera je u tom slučaju puki instrument beleženja. Bila nam je pri ruci, pritisnuli smo okidač, ostao je trag.

Nije potrebna nikakva posebna priprema, nema promišljanja i nema odluke, osim one da pritisnemo dugme u nekom trenutku.

Fotografija je nešto sasvim drugo.

Ansel Adams, jedan od najvećih fotografa 20. veka, rekao je nešto što se decenijama citira u fotografskim krugovima: "Fotografiju ne snimate, vi je pravite." Kratko ali precizno (da ne kažem nešto drugo).

Pitanja i još pitanja

Ono što razdvaja fotografiju od snimka nisu kamera niti objektiv. To je ono što se dešava u glavi fotografa pre nego što prst dodirne okidač ili ono okruglo dugme na ekranu telefona.

Fotograf koji pravi fotografiju postavlja sebi pitanja. Šta u stvari želim da fotografišem? Šta je subjekat u sceni? Gde da stanem? Koji ugao da odaberem? Kako svetlost pada na scenu, gde su senke, koliko su komplementarne boje?

I još. Koji otvor blende (eng. aperture) će dati željenu dubinsku oštrinu (eng. depth of field)? Hoće li brži zatvarač zamrznuti pokret ili sporiji dati osećaj dinamike?

To nisu komplikovana pitanja. Ali jesu svesna. Ta svest je upravo ono što fotografiju čini fotografijom, a čoveka koji u ruci drži aparat fotografom.

Najpre dolazi vizija

Svest o sceni pred nama i tehničkim detaljima je samo polovina priče. Druga polovina je vizija. Morate da znate šta hoćete da iskažete fotografijom pre nego što je napravite.

Snimak beleži šta se desilo. Fotografija govori šta fotograf vidi i oseća. Jedna scena, u rukama fotografa sa jasnom namerom, postaje nešto potpuno drugačije od istog tog prizora uhvaćenog refleksno.

Kompozicija, svetlost i trenutak okidanja nisu prepušteni slučaju. Svaka od tih odluka nosi poruku, čak i kada fotograf nije svestan da je donosi.

E sad, iz ovoga ne sledi da je svaki snimak bezvredan. Ponekad refleksna reakcija i srećna slučajnost daju odličan rezultat. Ali to je upravo i samo to - sreća. Fotografija nije sreća, ili barem ne samo to.

Vežba koja pomaže

Sledeći put kad budete šetali gradom, pokušajte da zastanete pre nego što pritisnete okidač. Samo na trenutak. Zapitajte se zašto fotografišete baš to i baš tako. Ako imate odgovor, napravite fotografiju.

Ako nemate, možda bi vredelo da promenite ugao, pričekate bolje svetlo ili potražite drugačiji kadar.

Snimati možete uvek. Fotografisanje zahteva da budete prisutni.